"Planet Hockey" iskustvo Vladana Drozdika Featured

Rate this item
(1 Vote)
Written by  | Published in: Ostalo

 

 

 

Poslovica glasi: „Izaberite posao koji volite i nećete morati da radite nijedan jedini dan u životu.” Ta rečenica najbolje opisuje rad Vladana Drozdika, trenera mlađih kategorija u hokejaškom klubu Vojvodina.

Slušajući njega stičete utisak da je to čovek koji se beskrajno trudi da usreći decu koju trenira i da im prenese znanje stečeno na kampu u Americi.

On već treću godinu zaredom putuje „preko bare” kako bi sticao znanje i iskustvo na kampu Planet hokej. Drozdik je najpre objasnio kako je došlo do toga da dobije šansu da putuje u Ameriku.

- Priča počinje još 2014. kada me je naš Savez poslao u Finsku, na jedan administratorski kurs. Kako sam se ja kao student Fakulteta za sport i fizičku kulturu bavio raznim istraživanjima vezanim za hokej, baš u Finskoj sam upoznao jednu ženu iz Koreje, sa kojom sam podelio rezultate do kojih sam došao. Istraživanja su pokazala da dečaci i devojčice u različitim uzrasnim dobima, razvijaju određene motoričke sposobnosti. Čuvši to, ona me je pozvala da budem gost u Seulu kako bih tamo prezentovao rezultate do kojih sam došao. Mislio sam da me je samo kurtoazno pozvala, pa sam otišao na more. Međutim, stigla je molba da pošaljem sliku pasoša, a ondah zatim i zvaničan poziv. Put Seula sam krenuo sa svojim prijateljem Nikolom Berom. Cilj puta bio je i promocija hokeja.

U Seulu je došlo do „sudbonosnog” susreta.

- Upoznao sam čoveka iz Nemačke koji mi je prepoznavši moj trud, zalaganje i entuzijazam u hokeju, predložio da odem u Ameriku na kamp Šona Kilijana „Planet hokej”. To se dešava 2015. godine. Ali bila mi je potrebna viza, pa smo put ostavili za narednu, 2016. godinu. Tada sam prvi put otišao u Kolorado.

Boravak u Americi te 2016. trajao je osam nedelja.

- Bio sam potpuno oduševljen. Po dolasku tamo, dobili smo skripte sa programom kampa i odmah bili bačeni u vatru da radimo sa klincima. Radio sam sa decom, a ocene koje sam dobio bile su odlične. Princip rada je vrlo jednostavan, radite sa decom, nakon toga oni popunjavaju upitnike u kojima ocenjuju vaš rad i što bolje ocene dobijete, bolje po vas. Ja sam imao sreće da tokom prve godine dobijem odlične ocene.

Rad, upornost i trud su se isplatili, pa je tako Drozdik sledeće godine premešten na direktorsku poziciju.

- Sa decom tokom kampa u jednom gradu radi nekoliko trenera. Ja sam bio, da nazovemo to tako, glavni u grupi. Tokom 2017. poveo sam dva svoja prijatelja iz Srbije da mi pomažu. Ostali smo 11 nedelja.

Objasnio je kako tačno funkcioniše rad sa dečacima i devojčicama, budućim hokejašima.

- Postoje dve vrste kampova. Prvi su lokalnog tipa kada mi otputujemo u jedno mesto u kojem postoji klizalište i radimo ceo dan sa najmlađima. Drugi tip su rezident kampovi koji funkcionišu poput, recimo kampa Miloša Teodosića na Srebrnom jezeru. Dakle, deca dođu, provedu sa nama dve nedelje, uče i druže se. Gosti tih kampova su NHL igrači, sada vrlo popularni i uspešni, a koji su prve hokejaške korake napravili baš na kampu „Planet hokej”. Od velikog značaja za tu decu je prisustvo vrhunskih sportista i razgovor sa njima. Pričaju o životu, usponima, padovima, trenucima sreće i razočaranja. Pored toga što je za klince privilegija da uče od profesionalnih sportista, to je privilegija i za nas trenere. Bilo je neverovatno iskustvo upoznati ih, provesti vreme sa njima, pričati o hokeju...

Posle radnog leta, za Drozdika je usledio povratak u Novi Sad, i pokušaj da naučeno tamo prenese najmlađima koji treniraju u Vojvodini.

- Rad tamo i ovde ne može da se poredi. Pre svega nama nedostaje da sezona duže traje. Sezone u Srbiji traju dok ima leda, po tri, četiri meseca. Ipak, mi se ne predajemo. Deca leti voze rolere i imaju treninge na suvom. Onda kada led bude spreman, dolaze u dvoranu i tu vežbamo maksimalno. Što se tiče rezultata, klinci u Vojvodini sa kojima radim, dosta su se popravili od 2015. kada smo počeli sa radom. Sada u konkurenciji do osam i deset godina igramo egal protiv ostalih klubova. Deci do 12 i 14 godina vidi se da fali još nekoliko godina treniranja.

Cilj rada sa decom je jasan – popularizacija hokeja.

- Dešavalo nam se da deca tokom letnjeg raspusta odu na neki drugi sport i više se ne vrate na hokej. Ne želimo to. Zato mi pokušavamo najmlađima da objasnimo da nismo na hokeju samo zbog hokeja, pa organizujemo neke zajedničke aktivnosti kao što je odlazak u kuglanu, bioskop, pozorište. Naš najveći problem, pored kratke sezone i nemanja leda, je rasipanje dece. Zato pokušavamo kod njih da probudimo osećaj pripadnosti hokeju i kolektivu.

Omladinska škola Vojvodine broji oko 100 hokejaša i hokejašica.

- Naša deca jesu talentovana i mislim da možemo da postignemo uspeh samo ukoliko budemo bili kompaktni kao kolektiv. Fali nam više vremena provedenih na ledu i duža sezona. Kada uspemo da osposobimo više klizališta za korišćenje, biće i više dece kojoj će biti interesantno da dođu i probaju da se bave našim sportom. Idemo korak po korak – zaključio je Vladan Drozdik koji će igrati i za seniorski tim Vojvodine u ovoj sezoni, ali samo onda kada mu obaveze dozvole jer mu je rad sa mlađim selekcijama prioritet.

 

 

 

Podeli ovaj tekst...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn
Read 706 times
Login to post comments