Rajan Koglan: Hokej mora da bude zabavan
Hokejaški klub Vojvodina i ove sezone takmiči se u regionalnom IHL šampionatu, a osim pojačanja u igračkom kadru došlo je i do promene na klupi. Na čelo “Lala” stao je Kanađanin Rajan Koglan.
Nije ga bilo teško pronaći, ako neka od selekcija Voše ima trening, on je tu sa njima. Uvek na ledu, sa palicom u rukama spreman da svakom pomogne i pokaže i najsitniji detalj hokejaških čarolija.
– Važno je decu naučiti da vole hokej, učiniti im igru zabavnom, a posle ih pratiti kako napreduju. Veći deo trenerske karijere radio sam sa decom, suština hokeja je da se klinci zabavljaju, ako im nije zanimljivo onda se sve raspada – počinje priču o sportu i poslu koji voli i za koji živi Rajan Koglan.
Igračku karijeru završio je u Pentiktonu u WHL šampionatu, a do tada je prošao kroz nekoliko polu profesionalnih klubova i NHL trening kamp. U Pentiktonu je i počeo da radi kao trener.
Dolazak u Srbiju odlagao je dve godine.
– Čuo sam za organizaciju “Hokej bez granica” i kotaktirao Freda Perouna. Rad u Srbiji učinio mi se zanimljiv, ali morao sam da završim sa obavezama koje sam imao u Kanadi. Letos je sve konačno došlo na svoje mesto i doputovao sam u Novi Sad. I nisam pogrešio. Svi su me super prihvatili, svi su ljubazni, a najvažnije je da imamo odličan tim i da ove sezone Vojvodina može daleko da dogura u IHL karavanu.
Ovog vikenda prestoji im dvomeč sa Slavijom, najboljom ekipom lige koja nije izgubila ove sezone, a dva puta je bila bolja od Voše na stratu šampionata.
– Imali smo tu nesreću da Slaviju dočekamo posle samo par treninga na ledu, nismo bili dovoljno uigrani, nismo se još ni poznavali kako treba, ali se nadam da ćemo sad pružiti mnogo jači otpor. Idemo skoro kompletni, Džon Stefanson se vraća posle kazne od pet utakmica neigranja, ali nam je Babić povređen i na njega nećemo moći da računamo narednih par meseci.
Rajan nije trener koji na ledu samo stoji i nadgleda šta igrači rade. Ne ispušta palicu iz ruku i stalno je u pokretu, objašnjava, pokazuje, pa i zaigra sa momcima.
– Iako znam da nikad više neću igrati hokej, srce ne može da izdrži da bar na treningu ne bude deo onoga što mi je u krvi. Želim da budem dobar trener, da svoje znanje prenesem prvenstveno deci, ali i svima koji žele da uče. Zabavno nam je na treninzima, momci su super i volim da radim sa njima. Voleo bih da u Novom Sadu ostanem još koju sezonu, ali videćemo. Ajde da sad ostvarimo što bolji plasman u šampionatu, pa ćemo onda da razmišljamo o budućnosti.
Da bi se što bolje uklopio Rajan pokušava da nauči jezik, ali mu to malo teže ide. Nada se i da će biti deo stručnog štaba reprezentacije Srbije, a obećao je i da če probati sarmu. Jer ko jednom proba vojvođansku sarmu, taj se uvek vraća u Novi Sad.