Mark-Andre Furnie – sećanje na 2009.

Najveći uspeh srpskog reprezentativnog hokeja ostvaren je pre tačno 10 godina na Svetskom prvenstvu u Novom Sadu kada je izboren plasman u Prvu diviziju. Značajan udeo u tom sjajnom rezultatu imali su Kanađani u našim redovima, selektor Dave Hyrsky i igrači: Fred Peorun, Mark-Andre Furnie i Danijel Džejkob.

Te 2009. godine hokejaši Srbije zabeležili su svih pet pobeda savladavši Estoniju, Izrael, Kinu, Severnu Koreju i Island, a uspomene na te dane evocirao je jedan od Kanađana, Mark-Andre Furnie koji je na tom šampionatu postigao četiri gola i upisao osam asistencija.

– Bio sam na zalasku igračke karijere, i u trenutku kada sam tražio posao moj dobar prijatelj Den Džejkob me je pozvao i pitao da li bih želeo da imam još jednu, poslednju hokejašku avanturu i da jednu sezonu odigram u Srbiji. Ta jedna sezona se na kraju pretvorila u četiri godine – počinje priču Mark-Andre Furnie i objašnjava kako je uopšte došao u našu zemlju.

– Den je poznavao Marka Kovačevića sa kojim je igrao i studirao na Univerzitetu Mek Gil i on je za to bio najzaslužniji. Sve što sam pre dolaska znao o Srbiji je da je u toj zemlji tokom devedestih godina prošlog veka bio rat. Takođe, bio sam svestan da Srbija nije evropski hokejaški epicentar, ali je u svakom slučaju bila izazov, avantura u pravom smislu te reči za kojom sam možda i tragao i odlučio sam da dođem. U tom trenutku nisam mogao ni da sanjam da ću jednog dana igrati za reprezentaciju Srbije – kratko je zastao Furnie i potom nastavio:

– Uslovi života u Novom Sadu su bili izvanredni pa zato nisam propuštao priliku da se iznova i iznova vraćam u Srbiju i produžavam ugovor. Posle tri godine dobio sam pounudu da uzmem srpsko državljanstvo. Dobijanje pasoša bilo je jako dug i komplikovan proces. Zanimljivo je da smo pasoše, a samim tim mogućnost da igramo za Srbiju, dobili bukvalno dan pre početka takmičenja. Naporno smo trenirali i spremali se sa ekipom dve nedelje neznajući da li ćemo uoopšte biti u mogućnosti da igramo.

Na pitanje koje je prvo sećanje na taj šampionat u Novom Sadu 2009. godine, Furnie iskreno odgovara:

– Znali smo dosta igrača iz Vojvodine i sa njima smo bili veoma bliski. Oni su znali kakvi smo mi hokejaši, ali ostali igrači u reprezentaciji su bili iz protivničkih timova, tako da nismo znali kako će oni reagovati na naše prisustvo u nacionalnom timu. Bili smo svesni da smo nas trojica Kanađana zauzeli mesta trojici domaćih hokejaša, sa kojima je ostatak tima imao prijateljske veze. To saznanje me je činilo prilično nervoznim i zbog toga sam osećao pritisak. Takođe, činjenica da je Srbija kroz istoriju bila veoma uspešna u timskim sportovima, naša loša igra bi sigurno potegla pitanje zašto su Kanađani morali da budu u timu. Zbog svega toga, par dana pre početka turnira su bili prilično stresni i sećam se da mi je Den Džejkob jednom prilikom rekao: „Ovo ne smemo da zabrljamo“.

Kao ključni momenat na turniru koji je odredio konačan ishod i osvajanje zlata, Mark-Andre Furnie je istakao:

– Lako je odgovoriti na to pitanje. Da nismo pobedili Estoniju u prvom meču ne bismo imali šanse da osvojimo zlato, a verujte mi na reč da je pobeda u tom duelu bila veliki podvig. Posebno ako se u obzir uzme činjenica da smo u jednom trenutku gubili sa čak 4:1 i da su mnogi pomislili da je sve gotovo. Međutim, Marko Kovačević je postigao fantastičan gol, smanjili smo vođstvo rivala i to nas je pokrenulo. Kada smo u poslednjoj trećini stigli do izjednačenja svi smo osetili da možemo da napravimo preokret.

O atmosferi koja je tih dana vladala u timu Furnie kaže:

– Posle te prve pobede nad Estonijom nakon penala, oslobodili smo se ogromnog pritiska i atmsofera je bila fantsatična. Svi momci u timu su nas prihvatili i to je u velikoj meri imalo snažan uticaj na našu igru. Na ledu se zaista osećao izuzetno snažan timski duh. Naš glavni cilj je potom bio da zadržimo koncetraciju i ne dozvolimo iznenađenje protiv slabijih timova. To nije bio nimalo lak zadatak o čemu svedoči podatak da umalo nismo izgubili od Kine – kaže Furnie i potom podseća na veliku podršku i sjajan ambijent koji je vladao na tribinama SPENS-a.

– Nikada pre toga nisam video toliku bazu hokejaških navijača u Srbiji. Puublika je bila fenomenalna. To je bilo renesansno doba za hokej u Novom Sadu. To su zaista sjajne uspomene, pogotovo ako se u obzir uzme podatak da smo neke klupske utakmice igrali pred skoro praznim gledalištem.

Mark-Andre Furnie ističe da i dalje prati zbivanja u srpskom hokeju:

– Pratio sam igre Vojvodine ove sezone kad god sam bio u prilici. Pošto sam zaposlen u Bauer-u, kada god sam u prilici pokušavam da pomognem doniranjem neke opreme. I dalje sam u kontaktu sa nekim saigračima. Nedavno mi je bio rođendan i primio sam mnogo mejlova sa čestitkama bivših saigrača i to je zaista divno. Sada sam oženjen i imam decu i veoma često im pričam o mom boravku u Srbiji i moram da priznam da mi to vreme malo nedostaje.

O predstojećem Svetskom prvenstvu  Druge divizije A grupa, kome će Beograd biti domaćin od 9. do 15. aprila, Furnie kaže:

– Mislim da je sjajno što je Aleksander Dandeno došao za trenera. On će doneti kanadski pogled na igru i zato mislim da Srbija ima šanse da osvoji zlato. Ukoliko on kao trener bude uspeo da ujedini ekipu, stvori snažan timski duh, šanse za osvajanje prvog mesta i plasman u prvu diviziju su velike.

Na kraju, Mark-Andre Furnie imao je jasnu poruku našim reprezentativcima:

– Poručio bih im da igraju sa mnogo samopouzdanja, da igraju čvrsto i da se ne plaše uspeha. Samo napred. Zaista im želim mnogo sreće i da na pravi način iskoriste priliku što igraju pred srpskom publikom koja je najbolja na svetu – zaključio je Furnie.