Želim da hokej bude moj život
Mudri ljudi kažu da od dece treba učiti. Jer šampioni nisu napravljeni u teretani, već od nečega što nose duboko u sebi: želje, vizije i sna. A deca sanjaju više od drugih i uporniji su nego ostali. Redovi pred vama posvećeni su devojčici koja briše granice. I koja ima samo deset godina.
Ana Ilić trenira hokej. Golman je u HK Partizan. I dok je pitamo da nam kaže zašto je izabrala baš ovaj sport, netipičan za devojčice, oduševljava nas način na koji govori. Zrelo i odmereno.
-Moj brat je najpre krenuo da trenira hokej i meni se jako dopalo kako se on zabavlja na ledu. Iskreno, neke aktivnosti koje su tipične za devojčice, poput baleta ili plesa, nisu me interesovale. Tako sam najpre krenula na klizanje, a onda i na hokej – počinje priču Ana.
Iako nam je već kazala da je tipične aktivnosti za devojčice nisu interesovale, insistirali smo da nam otkrije koje prednosti još ima hokej u odnosu na druge sportove, pa se ona odlučila za njega.
-Oduševljena sam što sam golman. Obožavam da se takmičim, ali volim i što tim zavisi od mene. Golmani se razlikuju od igrača po tehnici klizanja, imamo i drugačiju opremu, naše palice su drugačije. Sve je drugačije u odnosu kada si igrač i to mi se baš sviđa. A volim i što smo obišli dosta država sa klubom jer volim da putujem.
Objasnila je i kako je odlučila da postane golman.
-Ja sam počela kao igrač hokeja, ali onda, dok smo radili vežbe, jedan od trenera primetio da odlično radim vežbu koja je karakteristična za golmane, pa mi je prdložio da pređem na tu poziciju što sam prihvatila.
Da je Ana ozbiljno shvatila sport kojim se bavi govore i sledeće reči.
-Želela bih da hokej bude moj život. Nadam se da ću jednoga dana zaigrati za reprezenraciju Srbije. To mi je velika želja. U Partizanu ima sedam ili osam devojčica i mi ćemo do četrnaeste godine trenirati sa dečacima. Mi se sve vreme dokazujemo iako ponekad mislim da su treneri usresređeniji na dečake i da više obraćaju pažnju na njih. Ali mi devojčice se ne damo.
Kao i svako dete, ali i šampion u odrastanju, i Ana ima idole.
-To je golman iz NHL-a Fluri. Od jednog čike iz Kanade sam dobila njegov dres i bila sam mnogo srećna zbog toga.
Pored toga što trenira hokej, Ana ima i niz drugih aktivnosti koje pohađa.
-Idem i u muzičku školu, paralelno sa osnovnom u kojoj sam odličan đak i imam sve petice. Imam malo slobodnog vremena i ponekad sam baš umorna, ali preživim. Kada završim sve obaveze, onda se igram sa bratom ili izađem u park da vozim rolere i trotinet.
Za kraj, mlada šampionka je želela da doda:
-Nadam se da ćemo imati više leda u Beogradu. Da ne moramo da treniramo samo zimi, već da možemo stalno da treniramo na ledu. Mi leti imamo kondicione pripreme i tada razvijamo motoriku, ali volela bih da stalno možemo da treniramo na ledu.