Veliko priznanje: Nikola Glavonjić pomoćni trener aktuelnog šampiona MOL lige

Nije čest slučaj da u naš glavni grad ispred gostujućeg tima dođe “naše gore list”, a baš to se dogodilo u duelu Beograda i prvaka regionalnog takmičenja, pošto na klupi kluba sa severa Mađarske od ovog leta sedi Nikola Glavonjić, 24-godišnji nekadašnji hokejaš Beostara, Partizana i mlade reprezentacije Srbije, a sada pomoćnik američkog stručnjaka Daglasa Bredlija u aktuelnom regionalnom šampionu i prvi trener juniorskog tima ovog kluba koji nastupa u austrijskoj EBEL ligi. Da kuriozitet bude veći, sa druge strane, u redovima Beograda igra njegov mlađi brat Ivan.

Uprkos gustom rasporedu i obavezama posle utakmice dve ekipe u ledenoj dvorani “Pionir”, Nikola Glavonjić pronašao je nekoliko minuta vremena i za sajt Saveza izneo utiske o velikom priznanju koje je dobio pozivom u redove Jegešmedveka, o dosadašnjem radu u redovima prvaka lige, meču sa Beogradom, “sudaru” sa rođenim bratom, o povratku u prestonicu i ideji o razvoju srpskog hokeja kroz HK Beograd.

SHLS: Hokejašku javnost, makar onu koja nije upoznata sa situacijom, sigurno je iznenadilo da vas vidi na klupi Jegešmedveka. Kako ste stigli u Miškolc?

– Počelo je sve pre dve godine u Vjerumakiju. Radio sam dve godine na tom programu, ovo je trebalo da mi bude treća, ali sam u međuvremenu dobio ponudu iz Miškolca koju sam naravno prihvatio. Osim zaduženja koja imam kao pomoćni trener seniorskog tima vodim i ekipu do 20 godina koja nastupa u EBEL ligi. Za sada nam i tamo ide dobro  – rekao je Glavonjić za sajt SHLS-a.

SHLS: Kakav je osećaj kada dobijete poziv iz redova šampiona jedne ovako jake lige kakva je MOL?

– Moram da priznam da sam bio veoma prijatno iznenađen i izuzetno počastvovan. Iskreno, nisam očekivao da ću dobiti priliku kada sam se prijavio za taj posao, ali sam sada izuzetno ponosan jer je taj njihov pozitivan odgovor bila neka potvrda mog dobrog rada u prethodnim godinama i te škole, odnosno obrazovanja koje sam stekao u Vjerumakiju. Osećaj je zaista fenomenalan – rekao je Glavonjić.

Nekada na ledu, sada na klupi: Nikola GlavonjićFoto: SHLS

SHLS: Našoj javnosti je i sama liga još uvek nepoznanica, pa tako i “Polarni medvedi” iz Miškolca. Kakav je kvalitet ekipe Jegešmedveka u ovoj sezoni u odnosu na prethodnu?

– Dobra je ekipa, vrlo smo zadovoljni sastavom. Trener Daglas Bredli želi da radimo na podmlatku, na razvijanju mladih mađarskih igrača, ali istovremeno cilj je da osvojimo treću titulu zaredom. To je put kojim ćemo ići u narednim godinama i tako pokušati da stvorimo još mnogo mladih reprezentativaca.

SHLS: Jeste li iznenađeni otporom koji je Beograd prikazao? Posle dva ubedljiva poraza u Mađarskoj postajala je realna bojazan da slično može da se desi i u meč protiv šampiona. Ipak, to se nije desilo.

– Jesmo, naravno. Nikad nije lako igrati na gostovanju, veliki je pritisak stalno na nama. Od nas kao prvaka uvek se očekuju pobede i znam da je bilo onih koji su očekivali našu ubedljivu pobedu. Ipak, Beograd ima dosta dobrih igrača, mladih i perspektivnih, što je vrlo bitno za razvoj. Možda smo malo nespremno ušli u utakmicu – kaže Glavonjić i napominje da je Jegešmedvek u Beograd doputovao u kompletnom sastavu, a da je jedina izmena u odnosu na prethodne mečeve bila što je na golu stajao drugi čuvar mreže Kiš.

SHLS: Kako vam deluje ideja o Hokejaškom klubu Beograd? Najbolji srpski igrači na jednom mestu, u jednom timu, tokom cele godine?

– Zaista mi se sviđa. Mislim da je u pitanju zdrava priča o hokeju. Nadam se da će nastaviti tako da se razvija, da se ne radi samo iz ljubavi kako je bilo do sada i što mora da nastavi da postoji, već i da će se cela priča razviti i privući interesovanje publike i sponzora. Ovakve partije kakvu je Beograd odigrao protiv nas, to je ono što je potrebno. Nadam se da će ih biti još više, to je put koji će popularizovati hokej u Srbiji.

Po jedan Glavonjić na obe strane: Nikolin brat Ivan brani boje BeogradaFoto: SHLS

SHLS: Utakmica Beograd – Jegešmedvek bila je neobična i zbog činjenice da je sa druge strane bio vaš brat Ivan, hokejaš Beograda. Kakav je osećaj biti njegov protivnik?

– Uh, mnogo čudan osećaj, zaista. Iskreno, zbog dinamike igre nisam imao mnogo prilike da ga pratim na ledu. Morao sam da pratim svoje igrače. Tu i tamo sam ga gledao na buliju, ili ako primi ili zada neki udarac. Vidimo se i pre i posle utakmice, ali nema popusta. Čuvamo svoje planove i taktike (smeh).

SHLS: Kakav je osećaj doći u “Pionir” kao gost, pošto ste sigurno navikli da budete na drugoj strani?

– Mnogo čudan. Odrastao sam ovde, skoro uvek sam bio na levoj klupi, u domaćim svlačionicama, a sad tu dolazim kao član gostujućeg tima. I drugo, kada čuješ da su na tribinama svi protiv tebe, protiv tvog tima… mnogo je čudno to čuti u “Pioniru”, u hali u kojoj si odrastao – seća se Glavonjić uz smešak.