Čika Mišina hokejaška priča
Miša Paripović je bio profesionalni fotograf, danas brine o reprezentativcima Srbije, da na led izađu u ispravnoj opremi i dostojno predstave našu zemlju na svetskim i evropskim takmičenjima. Popularni čika Miša je ekonom hokejaške reprezentacije Srbije.
Najbrži kolektivni sport na svetu zavoleo je kao dete. Od pete godine išao je na „Taš“ da gleda ledene čarolije tadašnjih majstora paka i palice.
– Imao sam druga u komšiluku koji je voleo hokej kao i ja. Uh, tu smo imali muku sa tatama. Oni nisu bili ljubitelji hokeja, ali mi nismo mogli da idemo sami na utakmice, pa nas je jedne subote vodio moj tata, a sledeće njegov. Au, al su gunđali što moraju da se smrzavaju zbog nas – počinje priču o zaljubljivanju u dešavanja na ledenoj ploči čika Miša.
Iako nije bio u mogućnosti da zaigra pravi hokej, ipak je sa klincima iz komšiluka, u dvorištu, sa palicom iz kućne radinosti i improvizovanim golovima terao pak po betonu i zamišljao da u poslednjoj sekundi osvaja velika prvenstva:
– Nekada je sve bilo drugačije, snalazili smo se, najviše smo voleli kad padne sneg, pa se zalede ulice. E, tada smo igrali „pravi“ hokej. Nikada nisam odustao od ljubavi prema našem sportu. Uvek sam bio vatreni navijač. Kad sam odrastao putovao sam po Jugoslaviji i gledao mečeve. Kakvi su to majstori bili. Kako je tada prštao led.
Kao ekonom počeo je da radi 1998. godine. Na poziv tadašnjeg generalnog sekretara Saveza Đorđa Ljoljića dolazi u Crvenu zvezdu, a par godina kasnije prelazi u Savez i reprezentaciju.
– Svi su mi u to vreme govorili „blago tebi, putuješ, video si svašta“. E, svašta jesam video, ali osim aerodroma, hotela i hala, malo toga. Nikada nije bilo vremena za obilazak grada. Ako nisu utakmice, onda je rasklizavanje, ako su momci na ledu treba se pobrinuti za vodu, ako nisu, treba srediti opremu. Posla uvek ima.
Proputovao je čika Miša ceo svet. Od Meksika preko Estonije i Litvanije do Australije, za 15 godina koliko je bio oslonac reprezentaciji. Upravo su najudaljenije destinacije ostavile najjači utisak na njega.
– U Australiju smo otišli par dana pre početka takmičenja. Bili smo smešteni kod naših ljudi koji tamo žive i oni su nas proveli da vidimo Melburn. Baš je bilo uživaje. Meksiko je bio sasvim druga priča, očekivali smo marijačije, a jedva smo žive glave izvukli. Bili smo izolovani u olimpijskom centru, u starim objektima, nismo smeli nos da promolimo iz soba.
Sav napor, gužva i jurnjava jednog dana se zaborave. Ostane u sećanju lepota druženja i pobeda. Uspomena na generacije koje su prošle kroz sve tri selekcije hokejaške reprezentacije Srbije.
– Bilo je lepo druženje sa decom, mnogo je tu hokejaša prošlo. Svi su oni moji bez obzira iz kog su kluba došli. Išli smo da zajedno branimo boje Srbije. Danas više ne putujem sa njima, ali sam tu. Nije mali posao pripremiti opremu za takmičenje.
Sezona je zbog aktuelne zdravstvene situacije završena ranije, svetska prvenstva su otkazana, led je otopljen. Čika Miša ovih dana ne izlazi iz kuće i to mu najteže pada.
– Ne znam šta ću sa sobom, imam 69 godina i moram da budem kod kuće, a nisam navikao. Ali dobro, šta je tu je, mora tako. Izdržaću, samo da što pre stigne novi led i nove utakmice.