Marko Sretović: Sad imam priliku da crtam
Dugogodišnji reprezentativac Srbije Marko Sretović već šest godina živi, radi i igra hokej u Švedskoj. Bio je deo one čuvene generacije koja je na Svetskom prvenstvu u Novom Sadu osvojila zlato i izborila plasman u Prvu diviziju, a oko vrata mu je zasijalo najsjajnije odličje i prošle godine u Beogradu.
Uvek se rado odazivao pozivima da bude deo nacionalne selekcije, a od jesenas je posle skoro 30 godina igranja promenio poziciju i prešao u trenerske vode.
– Oni koji me znaju rekli bi „konačno može da crta do mile volje“… Uvek sam voleo tablu i nešto crtao i objašnjavao, evo me sad u Stenungsundu na čelu seniorske selekcije. Jesenas su juniori ostali bez trenera i ponuđeno mi je da radim sa njima što sam sa zadovoljstvom prihvatio. Krajem prošle godine, oko katoličkog Božića, seniorska ekipa je bila u teškoj situaciji, skoro pa pred ispadanjem, pa sam počeo i sa njima da radim. Ostvarili smo odlične rezultate i potpisao sam ugovor na dve godine. Do ovog nesrećnog prekida sezone radio sam paralelno sa obe selekcije i baš je bilo naporno – počinje priću Sretović.
Prekid sezone usledio je, kao i svuda u svetu, zbog virusa COVID-19. Švedska je i pored toga u manjoj ili većoj meri nastavila da živi normalno.
– Ljudi su ovde disciplinovani, pa nije bilo prevelike potrebe za drastičnim merama. Ekonomija je u velikoj krizi, čak je i „Volvo“ zatvorio skoro sve fabrike, ali mora da se radi. Sport je stao, ali život ide normalno, čuvaju se ljudi.
Marko je karijeru počeo u Partizanu iz koga je i otišao u Švedsku.
– Prošao sam sve selekcije crno-belih i čitava domaća karijera mi je vezana za Partizan. Samo sam u jednoj sezoni igrao u Vojvodini i Novi Sad mi je ostao u lepom sećanju. Kad je hokej u Srbiji počeo da se raspada preko porodičnih prijatelja otišao sam da „isprobam“ led u Švedskoj. Da vidim da li mogu da uradim nešto ili da se vraćam u Srbiju i tražim posao.
Led u Švedskoj bio je odličan za Marka. Iako je u Lund Džajants stigao pred kraj sezone vrlo brzo su ga primetili skauti iz Vanersburga, pa je usledila još jedna selidba i ugovor na četiri godine.
– Šveđani teško prihvataju strance. Imao sam sreće da se povežem sa ljudima i da postanem jedan od njih. Oklopnici Vanersburga imali su velike ambicije, želeli su prvu diviziju, a mene su već stizale godine, pa sam po isteku ugovora prešao u Stenungsund. Tu sam se i zaposlio u printerskoj kompaniji koja radi brendiranje proizvoda. Bilo je fizički prenaporno profesionalno igrati i raditi u isto vreme. Definitivno sam okončao igračku karijeru ali od hokeja nisam odustao, teško da bih i mogao jer mi je ceo život vezan za led.
Nemoguće je razgovarati sa Markom, a ne pomenuti dva najveća uspeha reprezentacije Srbije. Medalje osvojene na Svetskim prvenstvima u Novom Sadu 2009. i Beogradu 2019. i plasman u Prvu diviziju planetarnog šampionata.
– Na prvenstvu u Novom Sadu hokej u Srbiji bio je na vrhuncu. Sve osim zlata tad bi bio neuspeh. Čak 50 igrača bilo je na pripremama koje su trajale više od mesec dana. Imali smo šest profesionalnih klubova, nikad veća konkurencija… Do poslednjeg dana nije se znalo ko će obući nacionalni dres. Beograd je već neka druga priča. Takmičenje je počelo posle deset dana priprema, skoro pa da su svi koji su došli igrali i na prvenstvu. Poklopile su se kockice, dali smo sve od sebe, a malo nas je i sportska sreća poslužila. Samim tim veći je uspeh prošlogodišnje zlato nego ono iz Novog Sada.
Sumirajući karijeru Marka Sretovića, samo po sebi nameće se pitanje da li bi došao da sa klupe vodi Srbiju sledeće godine na planetranim šampionatima.
– Još je rano da govorimo o tome. Tek sam počeo da radim kao trener, još uvek se uhodavam. Bilo bi mi drago ako bih dobio poziv, ali zavisi i od obaveza u firmi. Vezan sam za posao i pred svako takmičenje sa reprezentacijom bila je žestoka borba zbog odsustvovanja sa posla.