Marko Kovačević: Imamo kvalitet za dobar rezultat

Podgrevamo atmosferu pred start Svetskog prvenstva Druge divizije A grupa kome će od 9. do 15. aprila Beograd biti domaćin i ponovo evociramo uspomene na najveći uspeh srpskog reprezentativnog hokeja ostvarenog pre tačno jedne decenije. Te 2009. godine na Svetskom šampionatu u Novom Sadu, Srbija je fantastičnom igrom i uz fenomenalnu podršku sa tribina osvojila prvo mesto i izborila plasman u Prvu diviziju.

Marko Kovačević je pre 10 godina na tom šampionatu bio naš najefikasniji igrač sa osam golova i šest asistencija, a na pitanje kako sa ove distance gleda na taj uspeh Kovačević odgovara:

– Isto kao i tada, sa osmehom. Jedina razlika je u tome što sam sada u prilici da taj uspeh sagledam na neki drugi način, ne samo kao hokejaš. Tada jedino na šta se fokusiraš su utakmice. Biti bolji u svakoj trećini, pobediti svaki meč i na kraju osvojiti turnir. Tada ne razmišljaš o promociji hokeja, o klincima koji dolaze da te gledaju, o navijačima, roditeljima. Fokusiran si na tim i na clj. Sada znam da je takav jedan uspeh mnogo više od zlatne medalje.

Kovačević ističe da ne može da izdvoji jedan poseban momenat ili segment koji je najviše doprineo na putu ka osvajanju zlata i dodaje:

– Taj uspeh je bio miks nekoliko stvari. Kvalitetna domaća liga, dobar stručni štab, “Srbo-Kanađani”, taj peh koji je zadesio momke iz Vojvodine iz kojeg smo svi izašli jači… Sve te stvari su se sklapale kao kockice da bi na kraju došao taj uspeh. Ono što je sigurno je da ne bi bilo tog rezultata da se nismo onako povezali kao tim.

O svom fantastičnom individualnom učinku na tom turniru Kovačević nije želeo mnogo da govori, jer je u prvi plan isticao timski duh:
– Ako vam bilo ko kaže da je individualna igra nekog igrača bila presudna za uspeh jednog hokejaškog tima, taj ne zna mnogo o tome šta je potrebno za uspeh hokejaškog tima. Ako sam bio efikasan, to je zato što su mi saigrači napravili mogućnost za tako nešto. I to ne govorim samo o tome ko mi je dodao pak kada sam dao gol, nego i o tome kako je četvrta postava izuzetno dobro radila svoj posao i umarala protivnički tim, kako je golman imao tešku odbranu kad se rezultat lomio, kako su momci koji su bili zaduženi za odbranu 4 na 5 blokirali svaki šut… Sve te stvari se sklope i onda neko od nas da gol ili napravi asistenciju. Tada sam najčešće to bio ja, ali to nema nikakve veze sa mnom. Hokejaška utakmica se ne pobeđuje zato što si dao više golova, nego zato što si primio manje. Koliko god to glupo zvučalo.

Kanadski hokejaši Fred Peorun, Danijel Džejkob i Mark-Andre Furnije, zajedno sa selektorom Dejvom Hrskijem imali su značajan uticaj na tu selekciju. Kovačević naglašava da je saradnja sa njima bila izvanredna:
– Ako pitate bilo koga da vam kaže nešto o tim momcima, uvek će prvi odgovor biti da su to sjajni ljudi, pa onda i dobri hokejaši. I to najviše govori o njima. Kanađani predvođeni selektorom Dejvom su imali jaku veliku ulogu u osvajanju te medalje, a to se najviše vidi u njihovoj borbi za pobedu na svakoj utakmici, bez obzira što im Srbija nije “domovina”. Fred, Dan i Mark su mi jako dobri prijatelji i dan danas.

Posle evociranja uspomena, okrenuli smo priču u drugom pravcu, a Kovačević je govorio o onom što predstoji reprezentaciji Srbije na Svetskom prvenstvu:

– Ova selekcija je skup momaka iz raznih timova, generacija i sredina. Mislim da imaju kvalitet i zrelost da naprave dobar rezultat. Na ovakvim turnirima sitnice prave razliku. Neka momci odigraju najbolje što mogu, srcem, i na kraju ćemo da vidimo koje su mesto. Tada im niko od nas ne može zameriti, kakav god da je rezultat. Svi mi smo uz njih – kratko je zastao Kovačević i potom dodao:
– Naša prednost bi trebalo da bude domaći teren, publika, zamajac selekcija u18 i u20. Takodje, mislim da ove godine imamo odbrambenu postavu koja će biti bolja od svih na turniru, što je uvek dobar znak. Favoriti su po meni Srbija i Hrvatska, kao i Kina koja mislim da će ove godine ozbiljno pomrsiti konce u ovoj grupi.

Na kraju, Marko Kovačević imao je jasnu poruku za navijače, sve ljubitelej hokeja ali i one koji još nisu upoznali čare najbrže kolektivne igre na svetu:
– Hokej ima nešto posebno što drugi sportovi nemaju, kako za igrače tako i za navijače. Nekako se uvuče pod kožu i jednostavno napravi neku strast ka tom sportu koja se teško gubi. Ja za svojih dvadeset plus godina karijere nisam uspeo da shvatim zašto. Pozivam sve ljubitelje sporta da dođu i daju šansu hokeju, možda oni uspeju da “provale” to što ja nisam.