Bojan Vasić i Dušan Ilijin – pakovi pored njih ne prolaze
Pripremama reprezentacije Srbije, selekcije do 20 godina pridružili su se mladi golmani Bojan Vasić i Dušan Ilijin. Zbog obaveza u klubovima nisu stigli na početak okupljanja, ali su spremni da svim srcem zaštite gol Orlova u na Svetskom prvenstvu u Litvaniji.
Kao i većina hokejaša na led su prvi put stali u četvrtoj godini, obojica sasvim slučajno. Bojana je iz obdaništa „pokupio“ trener Crvene zvezde Jovica Rus i deo je generacije zvezdinih „Mirijevaca“.
– U Zvezdi sam od obdaništa, ali sam igrao i u Mariboru, a sad sam u Celju. Videćemo šta će i kako dalje biti. Ove godine najvažnije mi je da završim školu, da se kako treba spremim za maturu. Sad tam tu i samo je važno što bolje odbraniti državni gol. Ekipa je super, svi se dobro poznajemo i neće biti problema sa uklapanjem. Atmosfera je odlična, bićemo zajedno više od dve nedelje i daćemo sve od sebe da opravdamo poverenje i ne obrukamo se posle zlata koje smo osvojili u Zagrebu – spreman je za velike mečeve Bojan Vasić.
Dušan Ilijin je prvi susret sa hokejom imao sa četiri godine kad je sa mamom prolazio pored ledene dvorane na SPENS-u. Pored leda su pronašli trenera Starsa Dragoslava Pajića i Dušan je „hrabro“ stao ispred njega i rekao „Ja želim da treniram hokej“ i tako je počelo…
– Najlepše i najbolje stvari u životu se dešavaju slučajno, tako sam i ja počeo da igram hokej. Posle NS Starsa otišao sam u Maribor, tamo sam igrao i završio gimnaziju, sad sam u Švajcarskoj, igram u Urselenu i idem i u njihovu gimnaziju jer Švajcarci ne priznaju inostrane škole, pa sam morao da krenem od početka. Nadam se dobroj igri u Litvaniji, prošle sezone igrao sam za U18, sad je ipak jača konkurencija, ali nećemo se predati idemo da pobeđujemo – ni Dušan Ilijin ne saginje glavu pred protivnicima i optimistično gleda napred.
Bojan Vasić čuvao je gol Celja u prvom delu sezone, a u nastavku ga očekuju prvi trenerski koraci, rad sa decom u Mariboru i, naravno, matura. Dušan Ilijin brani u klubu sastavljenom od bivših profesionalaca i mladih nada, izuzetan je matematičar i govori četiri jezika.
Dok je ovakvih mladih momaka nema „zime“ za srpski hokej, biće u našim vitrimana još mnogo svetskih pehara i medalja, nadamo se i onih najsjajnijih.